Da bih bila ja...

...što sam ono htjela reć!? Ah da, žute gaćice, žute šalice, usne boje višanja... ne, ne, ne i ne to definitivno nisam ja danas... a-a... i zato ću pobrisati onaj post od prije, nekakav tekst kojega sam pisala valjda  u nekoj žutoj minuti, ali ne danas.

Danas, bih recimo, mogla popit koju kap više (nečega...) pa plesat po stolovima, zgrabit te tako da bi se iznenadio koliko snage ima u tim tanašnim ručicama. Vjerojatno bih te iznenadila izgledom... naime nikako me ne bi mogao svrstati tamo gdje bih trebala pripadati... to ono trebala naglašavam, zbog radi zatucanosti žabokrečine koja si je umislila da je odjednom jako napredna, a meni se osobno čini da nije nikada bila zaostalija... i ne ću (ovako je sad ispravno pisati) više o tom...

So dakle, danas bih te mogla zdrobiti bedrima poput oraha... mmmm ne mogu da se ne sjetim oraha u medu... a da poneseš teglicu sa sobom!? ... ima ih u svakoj boljoj prodavaonici... žlica nam ne treba. Naročito ne rostfrei - zato jer u kombinaciji s tim metalom med počinje proizvoditi neke nuspojavne supstance koje su opasne po zdravlje (zato med jedite isključivo Tupperware malim zelenim prozirnim žličicama... i živjet ćete duže!)...

Što bih ti još danas mogla... hmmmmm... danas bih ti mogla svašta... po cijelom tijelu (bez ruku... a ti si zamisli ;))... mašta radi svašta, a tebi mašte nikada nije nedostajalo... zar ne!?

0 Comments: