uto - 24.10.2006
Nakon dugih godina
u deset ću leći
i tad me ne pitaj ništa
samo pokloni mi
mrak
a u njemu osmijeh
lak
onaj s početka priče
o nama
u deset ću leći
slušat ću tvoj televizor
kroz zidove
možda se vratiti
u neka prošla vremena
a možda glavu uvući
pod jastuk
da ga ne čujem
i vjerojatno ću zaspati
prije nego mi se pridružiš
a ujutro kad se probudim
zadovoljno ću se protegnuti
i sama popiti
prvu jutarnju kavu u tišini
koja mi sve više odgovara.
24. listopad 2006 23:56:00
2 Comments:
i legnem...i onda već u 8 švrljam blogom...
:) e i ja sam za tu prvu u tišini
