pon - 23.01.2006
BURA (pih)
kršeći ruke
stojim na buri
a ona
zanosi mi se
maćehinski
u lice
hladnim
mrtvačkim
zadahom
iz velikih ustiju
a rukama
ledenim
čupa mi kosu
jer joj nije po volji
dužina i boja
pa me plaši
divlja
a sve joj uzalud
i dah
i led
i to što je veća
pa i to što je koma...
kad ja sam
kod nje doma!
23. siječanj 2006 20:24:00
5 Comments:
Kad je ona (bura) vani, ja sam doma
i ja. dok ne moram izaći. onda se ovako tobož junačim :)
hhehehee...a ja uživam u buri (valjda zato što je doživim samo u najdražem gradu Senju)...kaže se da oni koji vole buru imaju neki luđački sjaj u očima...ako je tako..pa neka je! ;)
e dobro je dok se ti još možeš junačit...ja sam od danas popodne prestala pa se tu 'skrivam' po kući :-)
Stala bura
